Jump to content
Search In
  • More options...
Find results that contain...
Find results in...
Notifications
  • CLARION Informacije
Iskaži poštovanje i poštovanje će ti biti uzvraćeno - Show respect and respect will come back to you

DzoNiDza

Global Moderator
  • Content Count

    438
  • Joined

  • Last visited

Community Reputation

0 Pocetnik

2 Followers

About DzoNiDza

  • Birthday 07/28/1996

Recent Profile Visitors

56 profile views
  1. Wtf is this rank you have lmaooo XD

  2. Hvala ti za ovo, ja sam hteo da pišem o njemu odavno hahaha, on je moj covek
  3. DzoNiDza

    Na današnji dan

    1864 Rodjen je Branislav Nušić, najveći srpski i jugoslovenski komediograf. Uzor su mu bili Gogolj i raniji srpski komediografi Sterija i Trifković. Njegove komedije i danas su na pozorišnim repertoarima ("Sumnjivo lice", "Gospođa ministarka", "Narodni poslanik", "Protekcija", "Ožalošćena porodica", "Pokojnik"). 1970 Nobelovu nagradu za književnost dobio je ruski pisac Aleksandar Isajevič Solženjicin.
  4. Živojin Mišić Živojin Mišić (Struganik kod Mionice, 7/19. jul 1855 — Beograd, 20. januar 1921) bio je srpski i jugoslovenski vojvoda (feldmaršal). Na samom početku svoje četrdesetogodišnje službe, bio je učesnik srpsko-turskih ratova (1876—1878), kao pitomac-narednik, kasnije potporučnik. U tim ratovima stekao je prva ratna iskustva. Pored četvorogodišnje Artiljerijske škole završio je Austro-Ugarsku školu gađanja u Bruku na Lajti i dvogodišnju pripremu za generalštabnu struku. Takođe je učestvovao i u kratkotrajnom Srpsko-bugarskom ratu 1885. godine. Punih šest godina pored redovnih dužnosti predavao je strategiju na Vojnoj akademiji. Nakon Majskog prevrata bio je primoran da se penzioniše u činu generalštabnog pukovnika, pošto je smatran previše bliskim svrgnutoj dinastiji Obrenovića, ali je reaktiviran 1909. godine, tokom aneksione krize na lični zahtev načelnika Vrhovne komande generala Radomira Putnika, koji ga je učinio svojim pomoćnikom. Mišić je pomogao generalu Putniku da sastavi srpski ratni plan u eventualnom ratu sa Austro-Ugarskom. I u Balkanskim ratovima Mišić je takođe bio pomoćnik načelnika štaba Vrhovne komande, generala Putnika, i bio je njegova desna ruka. Neposredno je sarađivao na planiranju i rukovođenju operacijama protiv turske Vardarske armije, zbog čega je posle Kumanovske bitke unapređen u čin generala. Posebno se istakao pravilnom procenom situacije prvoga dana bitke na Bregalnici, kada je srpska Vrhovna komanda u Skoplju razmatrala pitanje na kojoj liniji će primiti odsudnu bitku. Usvajanje njegovog predloga imalo je presudan uticaj na dalji tok i konačan ishod odlučujuće bitke Drugog balkanskog rata. Po završetku ovog rata, Mišić je po drugi put penzionisan na isti način zaslugom oficira pripadnika Crne ruke. Međutim, pred samo izbijanje Prvog svetskog rata, opet je bio reaktiviran i postavljen za pomoćnika načelnika štaba Vrhovne komande. Tokom Kolubarske bitke, generalu Mišiću je predata komanda nad Prvom armijom, koja je tada bila u vrlo teškoj situaciji. Najviše zahvaljujući njegovim ličnim naporima i znanju, Prva armija se od jedinice u rasulu pretvorila u formaciju sposobnu za borbu. Mišić je insistirao na dubljem povlačenju, skraćenju fronta cele srpske vojske, kojim bi se ostalim armijama dalo vremena za odmor, popunu zaliha i snabdevanje. To njegovo kockanje se isplatilo pošto je austrougarska vojska previše raširila svoje linije, pa je teško poražena u potonjem srpskom kontranapadu. Za zasluge i izvojevanu pobedu, Mišić je 4. decembra 1914. godine unapređen u čin vojvode (feldmaršala). Nakon novog združenog napada nemačke, austrougarske i bugarske vojske na Srbiju u oktobru 1915. godine, kada se srpska vojska povukla na Kosovo, Mišić je predložio da se izvrši kontranapad. Ovaj predlog su odbili ostali zapovednici armija na sastanku u Peći i usledilo je povlačenje. Nakon ovoga predao je komandu armije i otišao na lečenje u Francusku. Sredinom 1916. godine ponovo je postavljen za komandata Prve armije koja je zaustavila i naterala na povlačenje bugarsku vojsku i u bici kod Goničeva oslobodila Bitolj. Pred kraj rata u junu 1918. godine zamenio je formacijsko mesto sa generalom Bojovićem i postavljen je za načelnika štaba Vrhovne komande. Komandovao je srpskom vojskom prilikom proboja Solunskog fronta u septembru iste godine, i za dva i po meseca je oslobođena Kraljevina Srbija. Od strane engleskog kralja Džordža V nagrađen je titulom engleskog viteza bakalaureja. Kao najznamenitiji vojskovođa Prvog svetskog rata i srpske ratne istorije, od svog naroda smatran je za legendu. Prvi svetski rat (1914—1918) Svi faktori Austro-Ugarske agresivne političke elite smišljeno su čekale povod za rat protiv Srbije. Atentata na austrougarskog prestolonaslednika nadvojvode Franca Ferdinanda, koje je izvršio Gavrilo Princip na Vidovdan 28. juna 1914. godine, u Sarajevu je iskorišćen kao povod. Pred samo izbijanje Prvog svetskog rata, Mišić je opet reaktiviran i postavljen za pomoćnika načelnika štaba Vrhovne komande. Reaktiviranje se pokazalo kao pravi potez, jer se uz ostarelog i bolesnog vojvodu Putnika, čije je zdravlje bilo ozbiljno narušeno, ponovo se nalazio energični Mišić. U to vreme, Putnik se nalazio na lečenju u banji Bad-Glajhenberg u Štajerskoj, jugoistočno od Graca. Po prijemu depeše o ultimatimu, Putnik je odmah krenuo u Srbiju. Saznavši to, mađarske vlasti su uhapsile vojvodu i objavile tu vest kao najveću senzaciju. Vojni krugovi u Beču nisu mnogo marili za ostarelog i bolesnog Putnika, čak su i smatrali da je bolje da on komanduje Srpskom vojskom, nego neko od mlađih generala, pa su telegrafisali u Budimpeštu da ga puste.[64][65] U ovom periodu Mišić je odlikovan Spomen-krstom 1913 za zasluge u Drugom balkanskom ratu. Cerska bitka rema razvoju ratne situacije 11. avgusta, neprijatelj je vršio demonstrativne akcije na celom frontu. Načelnik Štaba Vrhovne komande, iskusni vojskovođa Radomir Putnik se nije dao zavarati, pa je istog dana uputio Treću armiju, pod komandom generala Pavla Jurišića Šturma da uporno zadržava glavne snage austrougarske Pete armije, koja je napadala srpske zaštitne odrede na granici. Treća srpska armija bila je razvučena na širokom frontu od Šapca do Gučeva. U sledeća dva dana neprijatelj je zauzeo Šabac, dok je svoju Petu armiju usmerio dolinom Jadra ka Valjevu. Vrhovna komanda je izdala naređenje da Druga armija odmaršuje prema Tekerišu i da dve divizije uputi preko planinskog grebena Iverka i tu izvrše udar u levi bok neprijatelja. Međutim, general Stepa je po dolasku na Terekiš utvrdio da je rizično da uputi svoju armiju na dve austrougarske armije, pa je radikalno modifikovao plan Vrhovne komande. Glavne snage Prve armije obrazovale su strategijsku rezerevu Vrhovne komande, dok su pomoćne snage ove armije imale zadatak da drže severni front od Golupca do ušća Kolubare u Savu. Ova odluka srpske Vrhovne komande, u kojoj je Mišić zauzimao istaknut položaj, dovela je do bitke na Ceru i prve savezničke pobede u Prvom svetskom ratu. Zapovest Vrhovne komande za ofanzivu zatekla je Drugu armiju na maršu. Ona se u tom periodu kretala prema Šapcu sa ciljem da se spreči dalje nadiranje neprijateljskih snaga preko pontonskog mostobrana, pre nego što se orijentiše prema neprijateljskim snagama, koje su nadirale preko Drine. U tom periodu, austrougarski 13. korpus uspeo je da prisili srpsku Treću armiju da se povuče na položaje iznad Zavlake. Da bi podržao taj prodor, general Poćorek je naredio da se 42. honvedska divizija iz Šeste armije, koja je bila orjentisana za dejstvo na užičkom pravcu, prebaci na pravac Ljubovija – Pecka i pomogne korpusu. Srpska Vrhovna komanda, tačno ceneći namere neprijatelja, blagovremeno je reagovala. Upućivanjem Moravske divizije II poziva na frontu kod Pecke, ojačala je levo krilo Treće armije i zaustavila napad 42. honvedske divizije. Iz Prve armije, koja je kod Uba bila u strategijskoj rezervi, upućena je Dunavska divizija I poziva u Mačvu, da ojača Šumadijsku diviziju I poziva i Konjičku diviziju, dok je Timočka divizija I poziva stavljena na raspolaganje komandantu Druge armije. Drugog dana bitke neprijateljska artiljerija sa Iverka nanela je velike gubitke Kombinovanoj diviziji, što je uslovio njeno povlačenje. Međutim, blagovremenom intervencijom Moravske divizije I poziva sprečen je glavni protiv udar austrougarske 9. divizije. Četvrtog dana, 18. avgusta, situacija na frontu je bila nejasna. Cerska operativna grupa je zauzela glavni položaj na Ceru. Na desnom krilu Treće armije izgubljen je važan položaj Marjanovića vis i time su bili ugroženi pozadina i bokovi Druge i Treće armije. u Mačvi, austrougarski 4. korpus pojačavao je pritisak, pa je srpska Vrhovna komanda izdvojila Timočku diviziju I poziva i prebacila je na desni bok Treće armija, a Timočka divizija II poziva je upućena u Mačvu radi pomoći Prvoj armiji. Videvši novonastalu situaciju na frontu, komanda 8. korpusa je 19. avgusta naredila da trupe otpočnu povlačenje u toku noći. Takvo povlačenje je rezultiralo nekontrolisano osipanje Pete austrougarske armije. Tada se pokazalo da odluka Vrhovne komande da izdvoji Timočku diviziju I poziva i uputi je u pomoć Trećoj armiji nije bila dobra, jer je predlog generala Stepe bio da se upotrebi za paralelno gonjenje neprijatelja severno od Cera, prema Loznici, radi zauzimanja prelaza na Drini. Da je njegov predlog bio usvojen, većina Pete armije bi pala u srpsko ropstvo. U bici na Ceru izbačeno je iz stroja oko 25.000 pripadnika austrougarske vojske. Srpska vojska je zarobila oko 5.000 neprijateljskih vojnika, zaplenila je oko 50 topova i velike količine drugog ratnog materijala. Gubici sa srpske strane nisu bili mali, izbačeno je iz stroja 259 oficira i 16.045 podoficira i vojnika. Poražena austrougarska vojska je prilikom povlačenja iskalila svoj bes nad nedužnim stanovništvom Mačve i Podrinja, gde je počinila masovne zločine. Lozanski profesor kriminologije doktor Arčibald Rajs, koji je na poziv predsenika vlade Nikole Pašića došao u Srbiju da posvedoči o tom nečuvenom razbojništvu nad civilnim licima, obavestio je svetsku javnost o varvarskom ponašanju trupa tobožnje kulturne Austro-Ugarske, što je izazvalo zaprepašćenje u celom civilizovanom svetu. Francuski publicista Anri Barbije takođe je video ta zlodela pa je o njima i zabaležio u svojim beleškama. va prva pobeda saveznika u Prvom svetskom ratu bila je u stvari početak kraja Habzburške monarhije. Njome je ratni i početni operacijski plan srpske Vrhovne komande, koji su izradili vojvoda Radomir Putnik i general Živojin Mišić, uspešno realizovan. Srpska Vrhovna komanda majstorski je rukovodila ovom složenom operacijom, njene odluke bile su smele i rizične, ali i veoma dobro proračunate, čime je nadmašila u operativnom i taktičkom smislu mnogo hvaljeno komandovanje austrougarske Balkanske vojske.
  5. DzoNiDza

    Na današnji dan

    2000. - Bivši jugoslovenski predsednik, Slobodan Milošević, priznao je na Radio-televiziji Srbije izborni poraz i čestitao pobedu novom šefu države - Vojislavu Koštunici.
  6. Najduže granice na svetu nalaze se između država: 1. SAD - Kanada 8.893 km 2. Rusija - Kazahstan 7.644 km 3. Argentina - Čile 6.691 km
  7. DzoNiDza

    Na današnji dan

    1187 Arapski vojskovodja i egipatski sultan Saladin preoteo je Jerusalim od hrišćana, što je 1189. izazvalo Treći krstaški rat. 1810 Srpski ustanici su u Prvom srpskom ustanku pod vodjstvom Karadjordja potukli kod Loznice tursku vojsku poslatu iz Bosne da uguši ustanak. 1869 Rodjen je indijski nacionalni vodja Mohandas Karamčand Gandi (Karamchand Gandhi), nazvan Mahatma (Velika duša), predvodnik borbe za oslobodjenje Indije od britanske kolonijalne vlasti, otac moderne Indije. Najpoznatiji pobornik nenasilja u postizanju političkih ciljeva, poginuo je u atentatu koji je na njega izvršio jedan hinduistički fanatik u januaru 1948.
×
×
  • Create New...